Đoko Rosić önmagát bolgárként definiáló színművész, aki Szerbiában, Bulgáriában és Magyarországon is szerepelt filmekben, neve elsősorban a Szomjas György-féle easternekből ismert.
Wikipedia[ - ]
Đoko Rosić önmagát bolgárként definiáló színművész, aki Szerbiában, Bulgáriában és Magyarországon is szerepelt filmekben, neve elsősorban a Szomjas György-féle easternekből ismert.hu
Wikipedia
Джоко Росич е български актьор от смесен произход, участвал в над 110 филма. Роден е на 29 февруари, 1932 в Крупан, Кралство Югославия. Майка му е българка, а баща му - сърбин. През 1951 година емигрира в България по политически причини. Завършва икономика и школа по радиожурналистика, след което работи 17 години като журналист в БНР. Снима се в български, унгарски и сръбски филми. Понякога е наричан „легендарният каубой“. Носител е на орден „Кирил и Методий“ първа степен. Женен е, има две деца и четирима внуци. Джоко Росич е любител и колекционер на оръжия, най-вече ножове.
Едни от най-известните филми в които е участвал, са „Осмият“, „Езоп“, „Демонът на империята“, „Михаил Строгов“, „На всеки километър“, „Гоя“, „Антихрист“, „Баща ми бояджията“, „Иван Кондарев“, „Сватбите на Йоан Асен“, „Войната на таралежите“, „Камионът“, „Хан Аспарух“, „Време разделно“, „Под игото“ и др.
През февруари 2010 година получава наградата „Златен век“ на Министерството на културата за големите му заслуги и принос към българското кино.bg
Wikipedia
Ђоко Росић је бугарски глумац српског порекла, који је такође познат у Мађарској.
Росић је рођен у Крупњу, од оца Мирка, Србина и мајке Цветанке, Бугарке. Са 19 година, 1951, емигрирао је у Бугарску из политичких разлога. Дипломирао је 1957. године на Универзитету за националну и светску економију у Софији. 17 година је радио као новинар Бугарског националног радија, где је позван захваљујући свом дубоком гласу. Свој први филм симио је 1963. Од тада је имао улоге у преко 110 филмова, углавном бугарских, али такође и у великом броју филмова мађарске кинематографије. Прима бугарску националну пензију, за коју је у парламенту Бугарске једногласно изабран, што се никада пре њега није десило. Последњи пут је био у Србији 1982. године.sr
Wikipedia
